Zatvor predstavlja uobičajenu pojavu današnjeg vremena i najčešće se javlja kao posledica nezdrave ishrane. Zbog toga se možete osećati loše. a osim toga zatvor može izazvati i druge bolesti, kao na primer hemoroide. Iako pojava zatvora obično ne predstavlja ozbiljno stanje, osećate se svakako mnogo bolje kada je vaša probava redovna.
Za definiciju zatvora se vezuju stručni pojmovi opstipacije i konstipacije, koji se često mešaju.
Konstipacija predstavlja neredovan rad creva praćen otežanim pražnjenjem i čvrstom stolicom. Konstipaciju imate ako praznite creva ređe od 3 puta nedeljno, i/ili ako imate tvrdu i suvu stolicu.
Opstipacija predstavlja izostanak spontanog pražnjenja creva, tj. predstavlja poremećaj funkcionisanja creva kada se ona prazne sa dugim pauzama. Stolica je veoma suva i količinski mala. Stoga se pojam “zatvora” se može odnositi na oba problema.
Normalna dužina vremena između praženjenja creva varira od osobe do osobe. Neki ljudi imaju stolice i do tri puta dnevno, dok ih drugi imaju samo par puta nedeljno.
Koji su inače simptomi zatvora?
Pri zatvoru možete imati:
• Slab rad creva
• Bolno naprezanje i osećaj teranja na pražnjenje creva
• Tvrdu ili oskudnu stolicu
• Osećaj nadutosti i pritiskanja u debelom crevu
• Jake bolove u stomaku
• Osećaj da se niste potpuno ispraznili
• Mučninu ili povraćanje
Zatvor je sve češći problem današnjice zbog užurbanog načina života i loše ishrane. Industrijski prerađena hrana i manjak vlakana u ishrani predstavljaju glavni problem u nastajanju zatvora.
Ovo su najčešći uzroci zatvora:
• U vašoj ishrani nema dovoljno vode ili vlakana
• Konzumirate puno mlečnih proizvoda
• Niste fizički aktivni
• Pod stalnim ste stresom
• Koristite lekove poput analgetika, antidepresiva ili preparate gvožđa
• Antacidni lekovi koji sadrže kalcijum ili aluminijum
• Poremećaji u ishrani
• Sindrom nervoznih creva
• Trudnoća
• Problemi sa nervima ili mišićima vašeg digestivnog sistema
• Kancer debelog creva
• Neurološka oboljenja kao što su Parkinsonova bolest ili multipla skleroza
• Promena životnog stila, ishrane ili fizičke aktivnosti
• Usporen rad štitne žlezde (zvana hipotireoza)
Šta konkretno da radite kada imate zatvor?
Preduzmite sledeće korake:
• Pijte dve do četiri dodatne čaše vode dnevno, osim ako je potrebno da ograničite tečnost iz nekog drugog medicinskog razloga.
• Popijte neki topao napitak, po mogućstvu ujutru.
• Dodajte što više voća i povrća u vašu ishranu.
• Konzumirajte žitarice češće.
• Vežbajte većinu dana u nedelji. Kada se telo pomera i kreće, mišići u vašim crevima su takođe aktivniji.
Lekari takođe preporučuju prirodne, tj. biljne laksative za uspešno i brzo rešavanje zatvora, naročito ako su bogati vlaknima. Preporučuje se da se javite lekaru ako imate iznenadne jake bolove i grčeve u stomaku, praćene višednevnim zatvorom i potpunim izostankom gasova.
Da biste izbegli pojavu zatvora pratite sledeće savete:
• Potrudite se da dobro izbalansirate ishranu sa puno vlakana. Dobri izvori vlakana su voće, povrće, mahunarke, hleb i žitarice od celog zrna.
• Pijte minimum 1,5-2 litra vode i drugih tečnosti dnevno. Vlakna i voda rade zajedno za vašu probavu, i celokupno zdravlje uopšte.
• Izbegavajte kofein, jer vas veća količina kofeina može dehidrirati.
• Smanjite mleko. Mlečni proizvodi mogu dovesti do pojave zatvora.
• Vežbajte redovno. Budite aktivni najmanje 30 minuta dnevno, većinu dana u nedelji.
• Idite u kupatilo kada imate potrebu.